Razvoj deteta i tinejdžera prolazi kroz višestruke faze rasta uključujući prenatalni, perinatalni, rano detinjstvo, predadolescenciju i adolescenciju. U periodu adolescencije deca doživljavaju značajne fizičke, mentalne i emocionalne promene, što zahteva prilagođavanje i od roditelja i od dece.
Reč adolescent dolazi od latinske reči „adolescere,“ što znači „rasti, sazrevati.“ Ovaj period označava prelazni period između detinjstva i odraslog doba.
Biološki razvoj tokom adolescencije uključuje pubertet, period brzog fizičkog rasta i psiholoških promena koje vode ka zrelosti.
Tokom faze rasta, adolescenti intenzivno razvijaju sopstveni identitet i intelektualne veštine, oblikuju vrednosna usmerenja i stvaraju svoj pogled na svet.
Faze rasta: Od detinjstva do adolescencije
Da bismo u potpunosti razumeli proces rasta i razvoja deteta, važno je razmotriti faze kroz koje prolaze, od ranog razvoja, preko srednjeg detinjstva, do adolescentnog rasta.
Svaka od ovih faza donosi specifične promene i izazove koje su bitne za razvojna anatomija i celokupan napredak deteta.
Prva faza: Rani razvoj
Rani razvoj deteta obuhvata prenatalni i perinatalni period, gde dolazi do ubrzanog razvoja kognitivnih i motoričkih sposobnosti.
Tokom ovog perioda, dete razvija osnovne veštine koje će koristiti kasnije u životu.
Osim toga, ovaj period karakteriše i razvoj osnovnih emocionalnih i socijalnih veština koje su važne za kasniji razvoj.
Druga faza: Srednje detinjstvo
Srednje detinjstvo, koje obuhvata razdoblje od šeste do dvanaeste godine, karakteriše naglašen razvoj jezičkih veština i osnovnih socijalnih kompetencija.
Tokom ovog perioda, deca razvijaju kompleksnije oblike mišljenja i razumevanja, što je osnov za uspešniji akademski i socijalni razvoj.
Razvojna anatomija tokom ovog perioda uključuje postepeni napredak mišićne mase i koordinacionih veština.
Treća faza: Adolescentni rast
Adolescentni rast predstavlja najintenzivniji period rasta, gde se deca suočavaju sa mnogim fizičkim promenama i razvojem ličnog identiteta.
Ovo je vreme kada dolazi do usmerenja prema društvenim vrednostima i definisanja svojih vrednosti.
Prosečni uzrast za početak puberteta kod devojčica je oko 10 godina, dok je kod dečaka 12 godina.
Adolescenti često eksperimentišu s novim oblicima ponašanja, što može rezultirati rizičnijim ponašanjem, poput zloupotrebe alkohola ili kriminala.
Period adolescencije često prati emocionalna nestabilnost i potreba za pripadanjem određenoj socijalnoj grupi.
Biološki aspekti razvoja
Biološki razvoj tokom detinjstva i adolescencije predstavlja složen proces koji uključuje različite promene u telu. Ove promene su pod uticajem hormona i odvijaju se u fazama koje vode do odraslog doba.
Uticaj hormona rasta
Hormoni rasta imaju ulogu u pravilnom biološkom razvoju deteta. Oni su odgovorni za organizacioni i stimulativni okvir fizičke promene koje se događaju u pubertetu.
Na primer, kod dečaka pubertet obično počinje oko 12. godine, dok se kod devojčica prosečna starost za početak puberteta kreće oko 11. godine.
Promene uključuju porast visine, težine i razvoj skeletnog sistema.
Hormonalne fluktuacije takođe utiču na ponašanje i emocije adolescenata, pripremajući ih za odrasli život.
Razvojna anatomija u različitim fazama
Fizicke promene koje se dešavaju tokom različitih faza puberteta uključuju niz događaja.
Na primer, kod devojaka menarha obično nastupa između 12 i 13 godina, dok dečaci prosečno doživljavaju prvu ejakulaciju u 13. godini.
Rani pubertet može dovesti do povećane agresivnosti kod dečaka, dok kod devojaka može izazvati veću izloženost zloupotrebi alkohola i droga.
Pubertet se obično zavrsava oko 16-17 godine za dečake, dok devojčice postižu potpuni fizički razvoj između 15 i 17 godina.
Rast kostiju se završava između dvadeset treće i dvadeset pete godine života.
Takođe, muškarci postaju plodni pre nego što postanu potpuno odrasli, dok devojke izgledaju fizički zrele pre nego što postanu sposobne za trudnoću.
Pubertet – bitna faza rasta
Pubertet je faza u razvoju tinejdžera tokom koje dolazi do značajnih fizičkih i emocionalnih promena.
Tokom puberteta se javlja adolescencija, period kada deca doživljavaju transformacije koje ih vode ka odraslom dobu.
Razumevanje ovih promena može pomoći roditeljima i deci da se bolje pripreme za taj važan period.
Promene kod dečaka
Dečaci obično ulaze u pubertet između 9. i 14. godine. Jedna od prvih fizičkih promena je povećanje testisa i penisa.
Takođe, dečaci doživljavaju rast i jačanje mišića, širenje ramena i rast dlaka po telu, uključujući lice, ispod pazuha i genitalni predeo.
Glas se produbljuje zbog uvećanja glasnica, što je rezultat povećanog nivoa testosterona.
Pubertet kod dečaka često označava period izazovnih fizičkih promena, ali i emocionalnog razvoja.
Promene kod devojčica
Pubertet kod devojčica obično počinje između 8. i 13. godine. Prva fizička promena je rast grudi, što je uzrokovano povećanjem nivoa estrogena.
Ovaj proces može trajati nekoliko meseci. Druga značajna fizička promena su dlake ispod pazuha i u genitalnom području, koje raste zbog hormona androgena.
Tokom puberteta devojčice rastu u visinu, obično najbrže tokom prvih godina puberteta.
Normalan početak menstruacije, često označen kao menarhe, javlja se oko 12. godine, ali može biti ranije ili kasnije.
Upravljanje pubertetom može biti izazovno zbog promena kao što su akne i emocionalni razvoj.
Preporučuje se pridržavanje prakse redovnih zdravstvenih pregleda, zdrave ishrane, fizičke aktivnosti, higijene i emocionalne podrške kako bi se olakšali simptomi puberteta.
Do koliko godina deca rastu?
Prosečna visina dece se smanjuje nakon prve godine i zatim se stabilizuje tokom detinjstva.
Međutim, period adolescencije donosi značajne promene u rastu i sazrevanju.
Većina devojčica dostiže svoju punu visinu između 14. i 16. godine, dok većina dečaka raste sve do 16-18. godine.
Tokom puberteta, visina se povećava brže nego u bilo kom drugom periodu života.
Ovo ubrzanje rasta je najizraženije kod dečaka između 14. i 15. godine sa prosečnim godišnjim povećanjem visine od oko 10 cm, dok devojčice imaju najveću brzinu rasta između 12. i 13. godine.
Do koje godine se raste može značajno zavisiti od genetike, ishrane i opšteg zdravlja deteta.
Hormonski balans, posebno lučenje hormona rasta, igra veliku ulogu u određivanju krajnje visine.
Na primer, hormoni iz hipofize, štitne i nadbubrežnih žlezda kontinuirano utiču na rast i sazrevanje adolescenata.
Za praćenje optimalnog rasta važno je redovno merenje visine dece.
Deca se beleže do šest puta u prvoj godini, a potom jednom godišnje do završetka školovanja. Hormonski balans i genetski potencijal roditelja takođe određuju prosečnu visinu dece.
Rast i sazrevanje devojčica često započinje ranije tokom adolescencije u poređenju sa dečacima.
Promene telesnih proporcija i razvoj sekundarnih seksualnih karakteristika nastavljaju se tokom celog pubertetskog perioda.
Rast se obično završava oko 18. godina, ali neki adolescenti mogu nastaviti da rastu do 23. godine, posebno kod muških adolescenata.
Fizička aktivnost, ishrana bogata kalcijumom, proteinima i drugim hranljivim materijama, kao i redovno praćenje razvoja mogu pomoći deci da optimalno iskoriste svoj genetski potencijal za rast.
Za promene u ponašanju deteta, pre svega se misli na ADHD, pročitajte u tekstu na tu temu.
@stetoskop.info Ne brinite ako je vaše dete niže od vršnjaka – čak 89% dece sa niskim rastom su potpuno zdrava! U grupu fiziološki niske dece spadaju mališani sa porodično niskim rastom ili oni kod kojih kasne rast i razvoj. 🌱 Zato, ne zaboravite da iz godine u godinu pratite visinu svog deteta – rast je više od brojki! 💙 Na temu razvoja dece je za Stetoskop.info govorila dr Vesna Cvetković, specijalista pedijatrije i endokrinologije, koja više od dve decenije radi na Klinici za pedijatriju Univerzitetskog Kliničkog Centra u Nišu. Epizodu sa dr Cvetković pogledajte na Jutjub kanalu Stetoskop.info. #stetoskopinfo #pedijatrija #endokrinologija #rast #razvoj #hormonrasta
Faktori koji utiču na rast
Razvoj svakog deteta zavisi od različitih faktora koji međusobno utiču na konačni ishod.
Genetika rasta je odlučujući element koji određuje maksimalni potencijal rasta, ali i mnogi drugi činioci imaju važnu ulogu.
Genetika i rast
Genetika rasta igra ulogu u određivanju visine deteta. Nasleđe, pol, i rasa imaju značajan uticaj.
Postoji preko 700 gena koji mogu uticati na visinu, a nasleđene karakteristike su jedan od glavnih faktora.
Hormon rasta, somatotropin, kao i hormoni kao što su testosteron i estrogen, takođe igraju važnu ulogu.
Ispravna ishrana
Značaj ishrane za rast deteta ne može se prenaglasiti. Ishrana bogata vitaminima D i C, proteinima i mineralima je esencijalna za pravilan i zdrav rast.
Nedostatak hranljivih materija može usporiti rast, dok pravilna ishrana omogućava maksimalan rastni potencijal.
Zbog toga je važno da deca konzumiraju balansiranu i nutritivno bogatu hranu.
Uticaj fizičke aktivnosti
Redovna fizička aktivnost pozitivno utiče na fizički razvoj dece. Fizička aktivnost je bitna za razvoj jakog i zdravog tela, a ista podržava lučenje hormona rasta.
Bavljenje sportom tokom puberteta može podsticati rast, ali ekstremni fizički napori mogu imati suprotan efekat, usporavajući rast.
Svakodnevni stres i emocionalni razvoj
Svakodnevni stres može ometati emocionalni razvoj kod dece, što je takođe bitan element zdravog rasta.
Psiho-socijalni faktori i uslovi života značajno utiču na rast i razvoj dece. Negativan stres može smanjiti lučenje hormona rasta, što može rezultirati nižim rastom.